ДОСТОЈАН ПРЕДАКА

У огромном колу светих Твојих, Господе и моји су преци; сви свети српски благочестиви цари, благоверне цварице и књегиње, краљи и војводе, праведници, мученици, испосници, пастири и учитељи, богомољци, добротвоци – народ велики и сјајан, Небесна Света Србија.

Од сваке муке најтежи ми је страх да се не нађем достојан предака својих, верних слугу Твојих а сада великих племића Твојих у вечном царству истине и весеља, у хору анђела свих светих.

Избави ме и спаси од тога страха, по неисказаној милости Твојој и удостој ме уврстити се у моје послављене претке на небесима, Господе Боже мој, Христе Спаситељу мој, животе мој, све добро моје. Амин.






СРБИ

Господе Боже милостиви, опрости нама Србима грехе наше, поврати нам слободу, и дај нам снаге да у слободи прославимо Тебе као никада и нико. Амин.




ЦРКВА И СВЕТ

Црква је једина поседовала прави лек, иако га је заборавила јер је и сама постала болесна. Уместо да је она свету дала потребни лек она га је тражила од света. Ослабљена у својој улози у свету и заборављајући своју сопствену вредност, Црква или неке црквене организације сарађивале су са пролазним снагама овога света да би ојачале своју моћ. Историја нам пружа сведочанства, огромна попут планина, да је Црква увек слабила када је чинила уступке своје духовне снаге било којој пролазној светској сили...

Црква је та која треба да даје дух државном уређењу, а не да га имитира.




НИШТА ОД НАС НЕ МОЖЕ БИТИ

Ништа од нас не може бити! – такву нам погнозу постављају сви они људи, који немају вере ни у себе ни у свој народ. Овакви људи су се веома намножили код нас у Србији. Они су као беспосленици, који ходе по пијаци, завирују у свачију продавницу, у свачије лице, у свачију робу, све критикују. Они немају ничега свога да изложе и продају, осим мрзовољне критике, која је уосталом у овој земљи постала врло јефтина.

Они не верују у себе, па следствено не верују ни у друге људе...

Ми морамо почети, и то одмах, себе оздрављати, ако хоћемо да имамо једно здраво покољење; ми морамо себе учинити животнијим и достојнијим, ако желимо да наша нада на једно животније и достојније покољење не буде без основа, ми морамо почети веровати у себе, ако смо ради да наша вера у наше потомке  не изгледа смешна. У односу према нашем потомству ми стојимо као извор према једној реци. Залуд ћемо ми желети, да река буде бистра, ако је извор стално замућен. Или, ми смо према нашем потомству као корен према стаблу. Зар није лудо надати се, да ће стабло бити здраво, кад је корен, из кога стабло сиса храну, кваран?


 



СЕТИ СЕ БОГА

И најгори човек мора се трипут у животу сетити Бога.

Када види праведника, да страда због његове кривице;

кад он сам страда због туђе кривице, и када му дође час смртни.

Трипут у животу мора се заплакати и најтврђи грешник:

када га, гоњена од људи као дивљег звера, помилује мајчина рука; када га болесног и усамљеног посети његов противник, доносећи му дарове и опроштај, и када му на самрти свештеник каже: не бој се, Божја милост је већа од твојих грехова!

Три пута човек личи сам себи на Бога.

Када му се роди син, када схвати и усвоји Христа, и  када се помири са својим страдањем за правду.

 


 




ОБНОВА

Кад би свак од нас викнуо: Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав грађанин – Србија би се препородила за три дана, и за три године би била срећна, и ми би сви доживели срећу њену, заједно са децом нашом. У њој би се накупило толико снаге, физичке и моралне и духовне, да би све спољашње везе њене попуцале саме од себе...

Шта нам остаје друго до да пођемо дакле од себе, драга браћо?

Нека наши потомци виде бар један искрен и одважан покушај од наше стране...

 






ТРИ ПРЕДМЕТА


О три предмета не жури да говориш:

О Богу - док не утврдиш веру у њега,

о туђем греху - док се не сетиш свога, и

о сутрашњем дану - док не сване.




СУНЦЕ ПРАВДЕ

Што год Христос као Сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што год је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издужују и међу собом преплићу и бију као авети. 

Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута.

Доживели смо га и ми у наше доба, и не једном. Ми нисмо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу.. И Бог је ишчезао са хоризонта европског.

Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под Својом влашћу, у својој крепкој руци; само се човеку не намеће, само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу или са тамом; или у рај са Анђелима, или у рит са жабама; или бити син Бога Свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.

 



 

БЕЗ БОГА

Кад се човек окрене лицем Богу, сви путеви воде Богу. Кад се човек окрене лицем од Бога, сви путеви воде у пропаст.

Ко се одсудно одрече од Бога, и речју и срцем, тај не може ништа у животу учинити, што не би водило његовом потпуном разорењу, и телесном и душевном.

Зато се не жури да тражиш џелата безбожнику. Он га је нашао сам у себи, поузданијег него што му сав свет може дати.

 



 

СВИДЕТИ СЕ ЉУДИМА

Тешко вама ако сви људи добро говоре о вама.




ЉУДИ СЛУЖЕ

Једна служба људима не гине: или служити Богу или ђаволу. Само што Бог службу себи назива службом, а лажљиви ђаво назива службу себи господством и уживањем.


 



МОЛИТВА ЗА НАРОД

Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.

Ако не спасеш народ, твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.

Услиши Господе молитву праведника Твојих Саве и Немање за грешни народ и спаси народ, јер је народ Твој, иако је и грешан.

Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоверника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе а не од људи.

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе, Господе. Изнеможе народ Твој од чекања...

Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо и да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.

Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље...

Смилуј се Господе, и спаси народ Твој, са мном или без мене. Амин.




ДОБРОЧИНСТВО

Учини па заборави своја добра и туђа лоша дела.

Не бележи своја добра дела, јер ако их забележиш, брзо ће избледети, ако их пак заборавиш, биће уписана у вечност.

Не бележи зла дела својих суседа, јер ако их забележиш, пола терета њихових злих дела пашће на тебе. Ако их пак предаш забораву, и Бог ће твоја зла дела предати забораву.




ИСТИНА ЈЕ БИЋЕ

Истина није мисао, није реч, није однос предмета, није закон. Истина је Биће.

Истина је животодавна сила што даје живот свему; истина је биће, које прожима сва бића.

Истина је као ваздух – но није ваздух – у коме пливају сва бића; као светлост – но није светлост – којом сијају сва бића на небу и на земљи.

Истина је Биће. Мало који језик у свету има тако добру и изразиту реч за оно што јесте као српски језик. Истина је оно, што је увек исто. Ништа није увек исто, и непромењљиво, и равно само себи осим истине...

Истина је Бог.




ШТО ЦРКВА ДАНАС НИЈЕ ГЛАСНИЈА?

Када сви говоре, Црква не може да дође до речи. Кад се намршти судба и завеже све језике, онда Црква долази до речи; онда Црква једина сме и може да говори.




ПОТРАГА ЗА ИСТИНОМ

Тражити истину значи тражити предмет љубави.

Тражити пак истину као оружје, или тражити је ради употребе, значи тражити истину ради прељубе. Ко тако тражи истину, томе истина баца кост, коју тражи, али сама се скрива од њега иза зидова од три света.





ЈЕДНАКОСТ

Бог није Бог једнакости но љубави.

Једнакост би искључила сву правду и сву љубав, искључила би сав морал.

Љуби ли муж своју жену због једнакости?

И мајка љуби ли своје дете због једнакости?

И пријатељ љуби ли свог пријатеља због једнакости?

Неједнакост је основ правде и подстрекач љубави.

Док траје љубав нико не зна за једнакост. Док царује правда нико не говори о једнакости. Кад се изгуби љубав, људи говоре о правди и мисле о једнакости.

Кад с љубављу ишчезне и правда, људи говоре о једнакости, и мисле о неморалу. То јест кад ишчезне морал замењује га неморал.

Из гроба љубави ниче правда, из гроба правде ниче једнакост.





СРПСКИ ПРЕСТУП

Умна помраченост код српских народних старешина у старије време и србске такозване интелигенције у новије време долазила је од безобзирног гажења једне велике заповести Христове. Та заповест гласи: “Али међу вама да не буде тако (као међу незнабошцима), него који хоће да буде већи међу вама, нека вам служи, и који хоће да буде међу вама први нека вам буде слуга” (Мат. 20, 26; Лука 22, 26).

Другом приликом опет заповедио је својима, да се не отимају о прва места, као фарисеји, него нека седају на последње место. Јер, вели, “сваки који се издиже, биће понижен, а који се понизује биће подигнут” (Лука 14, 11). Од свих заповести Господњих, Срби су најрадије и најчешће газили ову заповест. Борба за првенство међутим доносила им је градобитне поразе и ударце. И после осамсто година искуства и учења Срби ни до данас нису научили ту једино спасавајућу за њих заповест Христову. Зато и стоје, сваке деценије или две, пред градобитном страхом.





ВЛАДАРИ ХРИШЋАНИ

Кад се неком служити мора, онда је најбоље служити Најбољему.

Српски сељак је морао себи овако говорити: Кад су краљеви и цареви наши служили Христу Богу, зар ћу ја тражити неког бољег домаћина да му служим?

Грешила је и стара аристократија српска, али је, грешећи, могла увек окренути се Богу и рећи: Господе, ашче и согрјешихом, од Тебе не одступихом.

Давила се понекад у греху, али није испуштала из руку коноп спасења. Кајала се, испаштала драговољно своје грехе и спасавала се. Нови дављеници српски пак одступили су од Христа Бога, па давећи се нису имали у рукама коноп спасења.

То је почетак најновије и страшне трагедије српског народа.





ВЛАСТ

Власт је велико искушење, и мало је њих који могу одолети томе искушењу, Одолевају само они који знају да су слуге Твоје, у подножју ногу Твојих.

Много је људи који злоупотребљавају власт своју над природом. Није их мало који исто тако злоупотребљавају власт над себи равнима.

Преслаб је сваки човек, Господе, и готов да се преда самољубљу и охолости. А охолост је погубила и многе анђеле, камо ли неће људе.





УБИЈАЊЕ БОГА

Човек мрзи онога, против кога греши. Прво га се боји, па онда мрзи.

Када човек докучи, да неко зна његов грех, њега најпре испуњава страх од тога некога. Страх се убрзо претвара у мржњу. А мржња сасвим заслепљује.

Заслепљен мржњом према човеку, човек помишља на убиство. Но, како је убиство Бога немогуће, то заслепљен мржњом према Богу употребљава уместо убиства нешто што он сматра равномерним убиству – одрицање Бога.Ово је, међутим, равномерно једино самоубиству.




 


ЉУБАВ

Љубави се додаје мудрост и њој се отварају све тајне. Љубави се додаје сила те она покорава себи све грешнике, и зверове, и демоне, и сву природу. Синови Божији синови су љубави, и Царство Небесно царство је љубави.





ВОЛИ СЕБЕ

Кад би људи имали хришћанске љубави према себи, они би убрзо имали и хришћанске љубави према својим пријатељима, а и према својим непријатељима. Но та основна љубав људи – љубав према себи – још је у већини анимална, себична, прождрљива, нечиста, те је и свака друга љубав, којој је та љубав основ, иста таква.





ВАСПИТАЊЕ

Од мајке зависи највише. Имај увек на уму ово троје.

Прво: остави своје дете без ручка. Твоје дете треба да сазна, шта значи бити гладан и треба да буде способно, да овда-онда у животу своме да свој ручак гладнима.

Друго. Не дозволи своме детету никад, да говори зло о другим људима пре него што је признало и покајало своје зло. Свет може поправљати само онај, ко је у стању себе поправити.

И треће: не учи своје дете себичности. Научити дете себичности значи поновити наук, који му је природа дала већ у зачећу његовом. Ма колико га ти, мајко, учила несебичности, никад нећеш потпуно победити природу. Зато не престај свако јутро саветовати сина: подај сине, од свега што имаш доста један део твојим друговима, који немају ништа. Не престај свако вече тражити рачуна од сина о његовим добрим делима од тога дана.

Буди свештеник своме сину, - свештеничка је дужност да револтира људе против зла – и твој дом биће храм. Не скривај од сина, да и зло има у овоме свету свој висок и темељит престо, коме се милиони људи дано-ноћно клањају. Но утврди га у вери, да он не спада у те милионе, који се злу клањају, до да је предодређен за војника добра.





ЉУДИ СТВАРИ

Језива трагедија нашег времена састоји се у рату између људи и Бога. Бог хоће да уздигне личности људи над немуштим стварима, док људи хоће да утопе и своју и Божију личност у ствари, изједначе са стварима.




ШТА ЈЕ ЧОВЕК?

Није човек оно што се може сместити у један гроб, но оно што се не може сместити ни у васиону.




КО САМ  ЈА?

Питам чулног човека: ко си ти? А он одговара: ја сам ја. – И мисли на своје тело.

Питам мисаоног човека: ко си ти? А он одговара: два странца видим у себи, и ја се пробијам између њих, гостујући час у једног, час у другог. – И мисли на инстинктивну и свесну душу своју.

Питам духовног човека: ко си ти? А он одговара: има неко у дну душе моје; пружим руке да га дохватим, но видим, да би ми за то требале руке дуже од васионе. Питај њега, ко сам ја?




ВЕРА

Христос је говорио с ауторитетом, ја говорим без ауторитета. Сав мој ауторитет је у мени, не ван мене; не у моме пореклу или звању или мисији, но у мојој вери, којом живим, и у мојој љубави, с којом предлажем своју веру браћи својој. Ја само предлажем своју веру, ја је ником не намећем. Да ли ће ко усвојити моју веру? Ако је нико од људи не усвоји, ја ћу остати сам под гором – сам са својом вером. Но такве самоће се ја не плашим. Ја се не плашим самоће без људи, ја се плашим једне празније самоће, - плашим се самоће без вере.

Ја бих желео, да моју веру усвоје сви они, који су осетили самоћу без вере, или празнину живота без вере.



 


СЛОБОДА И ДЕМОКРАТИЈА

Слобода у модерној демократији прописана је демократским уставима и заштићена законима. Слобода је постала ствар државна и национална, док су истина и милост ствар приватна, приватног убеђења и приватне добре воље.

Слобода атинска нераздвојно је била везана са поштовањем богова, иако лажних. Слобода хришћанских народа разрешена је од поштовања Бога, иако истинитога.

Слобода, неосвештана истином и необлагоођена милошћу, нечиста је и сурова слобода. Таква слобода, као и свака светиња, осветљива је. Слобода се свети на тај начин што бежи из друштва људи, који је развенчавају од истине и милости, и уступа место нежељеној диктатури и тиранији.

И точак смене окреће се.



 


МИР

Прво мир у људима, па онда мир међу људима.




ЗЛОЧИНЦИ

Злочин је слабост а не снага. Злочинац је слабић а не јунак. Зато сматрај свог злотвора увек слабијим од себе, па као што се не светиш слабом детету, не свети се ни злотвору. Јер он није злотвор по снази него по слабости.

Тим начином гомилаћеш снагу у себе, и бићеш као море, које се не излива да потопи сваког дерана, што се у њ баца каменом…




НЕПРИЈАТЕЉИ

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем...

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем...

Непријатељи су ме научили да знам што мало ко зна  - да човек нема непријатеља у свету изван себе.

Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи...

Заиста ми је тешко рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.

Зато благослови, Господе и пријатеље и непријатеље моје.




СТАРО И НОВО

Има људи који потцењују све што је старо, а прецењују све што је ново. И обратно, има људи који обожавају све што је старо, а ниподаштавају све што је ново. Није ни право ни поштено, потцењивати достигнућа старијих генерација; исто тако, нечасно је багателисати достигнућа садашње генерације.

Морамо бити изузетно опрезни и пажљиви. Врло је опасно искључивати било старо било ново.

Христос је показао савршен пример целом човечанству, како се старе и нове вредности могу у животу остварити у идеалном јединству и хармонији.




ТОЛЕРАНЦИЈА

О продавци језика, о лицемери! Кад бисте ви какво год убеђење у себи имали и умели га поштовати, ви не бисте могли говорити о поштовању свачијег убеђења, тј. свакога убеђења, било оно корисно или штетно, или паметно или глупо. За вас су различита убеђења као и различити костими људи. Човек у црном костиму нема разлога да протестује против свога ближњега у белом костиму.

Поштовати сва убеђења значи уједначити сва убеђења. О ви, уједначитељи белог и црног, и округлог и шиљастог, како ви уживате једино у изједначењу свега, у уравнавању, утабању свега! Кад гробари закопају мртваца у глину, тада они говоре, да су мртав човек и глина једнаки. Но ви говорите и за живе људе, да су једнаки с глином, ви гробари живих! И за убеђења из крви и нерава говорите, да су једнака са убеђењима из лончарске глине.

Како се може поштовати лаж? Тако се пита човек, коме истина лежи и на срцу и на уму. Но вама то питање и не пада на ум ни на срце, јер ви сте засули јендек између лажи и истине, и уселили сте ово двоје под један исти кров, и дали им једнака права. Зато и проповедате сад поштовање и лажи и истине, јер за вас лаж и истина нису више две моћи у међусобној борби но два близанца једне исте краве, која се доје под истом мајком, и подојена лижу се и сунчају у присоју.

Зашто лажете људе, лицемери једни? Гле, ви не поштујете ниједно њихово убеђење, иако метанишете и кадите пред сваким. Гле, за вас свако убеђење и свако безубеђење има једну исту вредност. Зашто збуњујете људе, који траже поучења у вас, ви самозвани учитељи? Како се усуђујете да седите на узурпираној учитељској столици, кад гладни и жедни правде и ништи духом и чисти срцем ништа од вас не могу добити осим несвестице?




КРАЈ

Много је боље мислити да ће наша смрт доћи пре краја света неголи крај света пре наше смрти.




ПОКАЈНА МОЛИТВА

Кајемо се прво за себе и у свему што згрешисмо и Божију прекршисмо и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом и пакошћу, било развратом или отимањем, или варањем или коцкањем, било псовањем или хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством и саблажњавањем својих ближњих; кајемо се за безбројне грехове своје знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом, помишљу, било јавне или тајне...

Потом се кајемо за све грехе оних духовника и свештеника који у чему год згрешише пред господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или страху божијем; или ослабише у љубави братској...

Кајемо се за грехе оних наших народних првака и вођа, који без страха Божијег и љубави према народу злоупотребише своју власт на народну и привремену несрећу а на вечну пропаст себе и свога порода...

Кајемо се и за све неправде свих неправедних судија, кајемо се за пороке порочних, за страсти острашћених, за убиства убица, за насиље насилних, за свађе и деобу међу браћом, за све суровости јачега над слабијим, и за све немилости имућних наспрам сиромашних, и за све баналности и вулгарности које се могу чути широм свете земље наше!

Кајемо се и за све оне који све славе а свеце псују, крсту се клањају а крст псују, црквом се хвале а у цркву не иду, српство величају а Србе цепају, државом се поносе а државу штете...

Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!

Слава ти, Боже наш, слава ти Творче и Спаситељу наш на век века. Амин.




ЉУБАВ БОЖИЈА

Љубав Божја према човеку претходи љубави човековој према Богу.

Ко зна да ли би дете икада имало љубави према својој мајци, кад не би осетило љубав мајке према себи.

Тако и ниједан човек не може се разгорети љубављу према Богу докле не осети неугасиви пламен Божје љубави према себи.




ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА

Не хитај, сине, са одговорима на сва питања људска. јер ћеш морати дати лажне одговоре зато што су већина питања лажно постављена.

Највеће истине, сине, лакше ћеш доказати људима животом но речима. зато и не почињи говорити о њима прво језиком, јер ћеш их довести у сумњу.

Не одговарај, сине, људима на питање: има ли натприродног света? Јер има га, но несходно садашњој представи људској; и нема га, сходно садашњој представи људској. А боље је зачепити уста, или ћутањем или смрћу, но говорити несходно људској представи.

Не одговарај на питање. да ли људи живе после смрти? Јер лаж ће упрљати твоја уста и кад кажеш да и кад кажеш не.

Не одговарај, сине, на питање: шта је материја? Јер се мораш изразити духовно, те те неће разумети. нити одговарај на питање: шта је дух? Јер се мораш изразити материјално, те их нећеш просветити. до највећих истина, до којих се ти попнеш, сине, - ако оне живе у теби - дићићеш људе магнетизмом тих истина, а не речима.




ПОБЕДА

Војници живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу...

Не изгоните Ђавола Ђаволом. јер увек ћете имати Ђавола у кући. него изгоните Ђавола Богом. И Ђаво ће побећи, а Бог ће остати.

Не војујте огњем против огња. Јер ћете учинити огањ сувише великим, и сагореће ваша кућа, поред куће вашег непријатеља. Него водом војујте против огња, и угасићете га.

Не дижите смрт потив смрти, јер ћете повећати њиву смрти. Него дижите живот против смрти, и смрт ће узмаћи као сенка пред сунцем...

Војници живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.




СЛОБОДА И СЛУЖЕЊЕ

Робовање означава обавезно служење; слобода треба да означава драговољно служење. Само човек, или народ васпитан за добровољну службу својим суседима, стварно је слободан човек или слободан народ. Све друге теорије о слободи су илузије.

Што већа слобода, то мора бити већа лична служба и лична одговорност. Тако се душа човечја усавршава и обожава. „И син човечји није дошао да му служе, него да служи”.




СЛОБОДА

Хоћеш ли слободу - покушај прво ослободити се себе самог. Ако не победиш себе, ти ћеш свим својим осталим напорима успети једино да ускачеш из једне тамнице у другу, из једног кавеза у други.




СРЕЋА

Узрок умирању вере у нама јесте и срећа. Само велике и јаке душе стоје и у срећи окренуте лицем Богу. Вулгарним душама срећа је највише божанство, коме се оне клањају.

Док срећа станује у једном дому дотле несрећа стоји пред вратима и чека свој ред. Нема тога дома у свету, у који несрећа неће ући и показати своје откривено лице. Њено лице биће страшно и одвратно дому у коме је вера претрпела трагедију. Но њено лице биће као сумрак, при коме се види путовати, ако је вера у дому жива и будна.




НАГРАДА

Да ли сељак очекује плод од пшенице чим посеје пшеницу? И тркач - да ли очекује награду усред трке? И морепловац - да ли очекује видети пристаниште усред океана? И домаћин њиве - да ли исплаћује посленике у њиви за време посла?

Зашто ти онда очекујеш награду усред трке, насред океана, и усред посла?

У овај живот си послат не да имаш срећу него да је заслужиш.




ДРУГИ ДОЛАЗАК

И Син Човечји када дође изненада и убије „сина погибељи”, последњег тиранина људи, да ли ће наћи веру на земљи? Наћи ће је, али не као јавну. Наћи ће је, али не по велелепним храмовима, као што су наши садашњи, него у пештерама и пустињама. Наћи ће је али не као одобрену и штићену, него као ружену и гоњену. Наћи ће је, али не у раскошним литургијама и псалмодијама, него у храмовима људских срца и у шаптању људског језика. Јер црква његова почела је мучеништвом и завршиће мучеништвом, света браћо моја.

Блажени они који се у оне последње дане не устраше од непријатеља исусових у којима нема живота. Такови ће бити вечни учасници славе и радости господа својега.




ГЛОБАЛИЗАМ

Грађани те евентуалне светске универзалне државе биће гори од грађана римске империје; много гори. Место оглашеног мира и спокојства и благостања, људи ће се осећати неспокојнији и несрећнији него икад. кад нису могли уредити своје мале државе на своју срећу, како ће уредити ти исти страсни људи сав свет? Настаће нереди, побуне и револти на све стране кугле земаљске. Парламенти ће бити немоћни да то спрече својим бескрајним препиркама, узајамним оптужбама и тобожњим законима. Зато ће с времена на време преносити своју власт, вољно или приморано, на диктаторе, који ће огњем и мачем враћати мир у свету. Тражиће људи спасења само у политичким и друштвеним променама. пробаће поново све бивше политичке експерименте  у историји света.

Ова светска држава водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве. Јер уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, неуједначитељ и неуједначиви...

Како би се могла уједначити истина са лажју? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи.




ЗНАЊЕ

Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем.




ЖРТВОВАЊЕ

Жртва и љубав нераздвојни су и стоје у правој сразмери, то јест што је већа љубав то већа и жртва. Жртва је израз љубави. И жртва је веома лака кад иза ње стоји љубав, као што је реч лака кад иза ње стоји готова мисао.



 


СОЦИЈАЛНА НЕПРАВДА

Социјална неправда тишти нас све и боли, и баца у мрачне мисли, и подгриза наш оптимизам, и мути наш поглед к небу. Сама визија социјалне неправде, под којом један човечји живот трпи, може да има дејство пустињског ветра, који све пред собом спарушава. Пред тим пустињским ветром спарушава се и вера наша.

Ако сиромашни и потиштени у овоме свету мисле водити једну успешну борбу против својих угњетача, морају је водити у име Бога и божје правде. Једна је ствар само онда велика и импозантна кад јој је Бог основа. Не веровати у правду васионску, а тражити правду земаљску исто је што и у ноћи не веровати да сунце може осветлити земљу и тражити да је осветли један обичан камен.




РАДОСТ И ВЕРА

“Радујте се и веселите се”, рекао је Господ. Радост и само радост кључа из речи Спаситељевих, радост из Његових моћних чудеса, радост из Његових моћних откривења царства Божјега, радост из Његовог васкрсења, радост из Његових обећања. Радост извире и из апостола Господњих. Радост тече реком кроз све војске парведника и угодника Божјих. Црква је носилац аманета радости. Црква Христова једина је радост у свету. Историја Цркве пуна је муке и невоље и гоњења и издајства и крви и зноја. Али радост све гута, све заглушује, све осветљава. Глас радости надвишава све остале гласове. Човече, и сине човечји, ако имаш радости, имаш и вере. Умукне ли у теби глас радости, дижи се и поправљај веру у себи.




ОГОВАРАЊЕ

Био сам у друштву човека важног и заслужног, који је само себе истицао, а све друге подништавао. Досади ми, слушајући га. Па се реших да му опонирам. Кад он рече о неком човеку зло, ја почех хвалити тог човека.И он се наљути на мене.

Кад о другом, трећем, четвртом све зло, а ја све добро. Он се разгоропади на мене.

А ја сам се уздржавао од гнева; као лекар кад лечи суманутог.

Мало, по мало, он поче признавати понеко добро у другим људима. Најзад је постао смирен и кротак, и сасвим је престао о другима зло говорити.




ЧОВЕКОВЕ СЛАБОСТИ

Боље је открити своје слабости раније него оставити их да нарасту и саме се открију доцније. Јер је лакше поднети стид у младости него у старости.


 


БЕЗВЕРЈЕ

Одсекла се река од извора - пресушиће. Пресушило је срце у безбожника - пресушиће им сасвим и разум. Полудеће, као што су сви безбожници полудели. Страх ме обузима, да поред мене живог суседи моји не потону у ад.

О Изворе живота, кажи ми, кажи слуги Твоме: како толика смрт може савити гнездо у живој души човековој?

О вечно Сунце правде и истине, како толики мрак може пасти на разум човечји, да не може да прочита и разуме почетно и завршно слово свих бића у свету? Није ли, Господе, овако: грех за грехом као конац по конац, док се није изаткала дебела завеса, која од Тебе сакрива и покрива?

Не допусти, Господе, да цар таме савлада до краја створења Твоја!



ДЕО И ЦЕЛИНА

Увек је очигледнија целина него део целине. Ово свакако због смислености и целисходности целине.

Очигледнији је храст него жир на храсту. Очигледнија су кола, него осовина кола, очигледнији је човек, него рука човека. Целина природе очигледнија је него ма која ствар у природи.

Но кад се човек загледа у жир на храсту, жир му постаје очигледнији од храста. Кад се загледа у точак, точак му постаје очигледнији од кола. Кад се загледа у руку, рука му постаје очигледнија од човека. Кад се загледа ма у коју ствару природи, та ствар му постаје очигледнија од природе. Кад се загледа у природу, природа му постаје очигледнија од Бога.

Но ова очигледност дела јесте тренутна, док је очигледност целине трајна.

Отуда је Бог највећа и најтрајнија очигледност.



ЗАЈЕДНИЦА

Ослобађајте и јачајте сваки самог себе, и кад сви будете на по се слободни и јаки, онда ће и отаџбина ваша то бити. Гле спољашња слобода не вреди много без унутрашње слободе, и спољашња моћ без унутрашње моћи. Одбаците смешну шалу, да ће један човек сазидати будућу срећну Србију. Држите се збиље, а збиља је, да ви сви морате у жељену грађевину уложити по једну добру циглу.



ДЕЦА СУНЦА ИЛИ ДЕЦА ЗЕМЉЕ

Природа ипак боље негује своју децу него ли људи своју. Природа упућује биљке да расту једним делом у земљу, а другим ка сунцу. Људи данашњи упућују своју децу да расту само у земљу. Зато су тамни и земљани многи – премноги. Мало је деце сунца.




Сигурносни код
Освежи

Коментара:

By Nebojsa Tomic