Јован Дучић (1871-1943) Рођен у околини Требиња у Херцеговини, умро у емиграцији у САД. Водећи српски песник свог раздобља. Академик. Од 1912. до 1941.  с мањим прекидима, у дипломатској служби. Осим песама писао есеје, афористику, путописе.


Има људи који се не боје смрти, јер немају идеју о смрти; или који умиру лако, јер су очајници; или погину својевољно, јер немају осећање љубави за живот. Зато се умире често без великог бола за животом, мада је љубав за живот усађена у инстинкт. Храбрости су зато разноврсне. Има људи који су храбрији пред смрћу него пред животом. Има и људи који радије умру за једну заблуду, него што хтедну да живе за једну идеју.


Има много рђавих људи на свету, али из разлога који су врло различни: једни су рђави што су несрећни, други што су болесни, трећи су лоше васпитани, четврти што су по природи саможиви. Број добрих је тако мален, да је право чудо како их ови рђави не поједу. Једна шпанска пословица каже:”Нека Бог поживи рђаве, јер их је много више”. Човек је добар само по једном разлогу: ако је здрав духовно, а нарочито ако је здрав душевно. А рђав човек је рђав из више разлога, и на више начина. Међутим оним добрим припада дужност да од рђавих бране не само себе, него и идеал о добром. Ови малобројни добри људи праве корисне револуције, дају идеји сјајне хероје, и доносе добре законе. Они вуку собом к идеалу неизмерну масу рђавих и глупих. Историју, истина, нису правили само добри људи, него заједно са рђавим и најрђавијим; али су све добре путеве људству прокрчили само добри људи, борећи се и против самих закона природе, који не познају добро, него само слепу силу. Зато ће бити спасено људство када буде разумело да је свакидашњи добар човек у ствари један свакидашњи херој.


Благородни људи не знају за опрезност, јер истински и по инстинкту човек племенит никад до краја не верује да зло одиста постоји. Опрезност је једна врста злоће према другом, колико је нужна мера према себи. Велика опрезност долази из неповерења у другог, а неповерење је потцењивање људи. Најбољи људи били су лишени овог инстинкта, и добри су људи зато највећи страдалници.


У обичном јавном животу кукавице дају себи највише изглед одважних и бунтовних. Они увек све смеју. Али има људи који све смеју не зато што се ничег не боје, него зато што се ничег не стиде. Храброст правог хероја је срамежљива и девичански уздржљива, а дрскост бестидних је увек набусита и убојита. Људи обичне памети сматрају најдрскије људе за најхрабрије.


Увек победа духа долази пре сваке материјалне победе. Наше су жеље свагда зависне или од наше сопствене воље ако је јака, или од нечије туђе сугестије ако нисмо довољно јаки. Човек који понови себи своју жељу стотину пута, он затим изгледа сав од ње изграђен, а то је прави пут ка циљу.





Сигурносни код
Освежи

Коментара:

By Nebojsa Tomic