Српска култура и духовност

Светосавље није друго до Православно Хришћанство српског стила и искуства, изражено у богоугодним личностима, првенствено у светом Сави Немањином. Овај термин "Светосавље" потекао је у наше време од млађих професора и студената београдског Богословског факултета, и већ је ушао у општу употребу код Срба. Но у овој Јустиновој књизи Светосавље се први пут пр

Мислим да се не може, па и да не треба бежати од суочења с том чињеницом: православље, и то православље српске аутокефалне цркве, конституише националну свест српског народа, један је од историјски битних елемената српске нације. Знам, више пута ми је постављено питање: ако је то тако, шта ће бити са српским народом ако се православ

Ако неко живи само на најнижем спрату живота, без духовног узлета до трећега спрата култа, може он да има и три доктората из техничких наука, ипак тај човек остаје само полуобразовани занатлија. А нешколовани сељак на крилима своје православне вере узлеће и „до трећег неба", па је кроз то од Бога научени господин, јер личи на Господа.

Просвета представља чињеницу, посведочену, и стално посведочавану свеколиким искуством рода људског: човек је несавршено и недовршено биће. Све философије, све религије, све науке, све културе сведоче о томе. Човек је нешто што треба усавршити и довршити. Стога је главни циљ просвете: усавршити и довршити човека. Али, немилосрдно се намеће неодо

Нико не може порећи да између светог Саве и српског народа постоје неке тајанствене и неразлучне везе. Чудесна трајност Савиног култа кроз историју, хагиографску књижевност, народну и уметничку поезију још увек задивљује. Они који верују да народи имају душу, морају доћи до закључка да су Срби у светом Сави препознали себе.

Са царством земаљским се Царство Небеско не упоређује зато што је оно духовна заједница, тј. заједница коју је могуће постићи само посредством Логоса, Духа Светога, Свете Тројице. Зато се Немања, да би угодио Богу, одриче престола и одлази у манастир. Али да Црква, духовна заједница није исто што и црквена хијерархија, то показује Свети Сава: кад се, у доба Л

Српски договор, Вестмонт (САД), I/1973, књига прва, стр. 9–19                  Нама, православним Србима, приговара се са више страна да смо изједначили православље са светосављем, а светосавље са српским национализмом. Или, шта више, учинили овај национализам прееминентним. Уздигли нацију изнад православља. Главни закључак овог и сличних приговора је

Хришћанска мисао, год. I, број 5–6, Београд, јул-август 1935:               Све се више код нас одомаћује једно схватање о св. Сави, реално, утилитаристичко, научно, академско, које иде за тим, да Саву Српског фиксира као фреску, виртуозно дану, са највишим квалитетима, али прашњиву, стару и оштећену. То схватање широкогрудо проглашава Саву као генијалног д