Свети Сава

Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.

Поуке + иконе и фреске Светог Саве

Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске славе и уживања била су му отворена. Али, нешто у њему одвраћало га је од свих тих чари и привлачности света за којима су милиони осталих људи жудели. И једнога дана, тајно од својих родитеља, он завара траг дворској пратњи и побеже у једно пусто место где се настани као сиромашни странац. Једина жеља му је била да своју душу осветли Божјом истином и вољом и да само Њему служи.

Житије Светог Саве - Свети Николај Српски

Историја личности неизмерно је сложенија и замршенија од историје догађаја. Догађаји су обично резултанта стваралачких сила личности које су скоро увек невидљиве. Човек је видљив, али су невидљиве оне духовне силе које делају из њега и њиме. Зато је несравњено теже писати историју човека, ма ког човека, него историју догађаја.

Житије Светог Саве - Преподобни Ава Јустин

Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их.

Жичка беседа Светога Саве о правој вери

Србија је на коленима. Поражена готово на свим пољима. Сада нам је потребна и сама вера да још увек није касно да се удружимо за њен спас. Ако и пронађемо траг те вере – тешко нам је да одлучимо одакле да почнемо. Толико je тога што треба одмах урадити.

О филму "Отац"

Јер како ћемо овога назвати? Владарем ли, а уз то и учитељем? Јер утврди и уразуми срца свију и научи нас како правоверни хришћани треба да држе праву веру у Бога. Прво на себи благоверност показа, а потом друге научи, цркве освети, манастире сазда, светитеље у сласт слушајући, јереје штујући, а према монасима гајећи велику смерност и љубав, безнадежним нада, убогим заступник, ништима хранитељ, наге у свој дом уводећи одеваше их, сирочад нахрани, удовице оправда, слепим и хромим и немоћним и глухим и немим ваистину мати постаде.

Свети Сава - Житије светог Симеона Немање

Први архиепископ Српске цркве, Свети Сава, Први архиепископ српски, духовни отац српског народа и утемељивач српске државности, био је родоначелник на многим пољима – организатор прве словенске аутокефалне цркве у „Византијском комонвелту“, утемељивач и агилни проповедник православља у још увек паганском народу, отац српке дипломатије, први законодавац, први српски теолог, али и организатор „школске мреже“ и зачетник српске књижевности.

Рођен 1175. године као најмлађи од три сина великог жупана Стефана Немање. Као седамнаестогодишњак, бекством на Свету Гору, двор заменио манастиром. Као монах, подвизава се кроз строги пост, молитву, и служење ближњима. Изучава богословску литературу. По доласку свог оца, Светог Симеона, на Свету Гору, обнавља запуштени манастир Хиландар. Бави се књижевним радом – после очеве смрти, пише његово житије, пише монашке типике – Карјески, Хиландарски, касније и Студенички, приређује Номоканон – збирку грађанских и црквених закона.

Преношењем моштију Светог Симеона у Студеницу и окончањем грађанског рата у Србији, започиње прегалаштво на подизању младе српске државе – организовањем цркве, промоцијом народне просвете и науке. У Никеји, „испостави“ Византијског царства, која није пала пред налетом крсташа, 1219. године издејствовао аутокефалност Српске цркве, чији је први архиепископ био. Две године касније у царској лаври, Жичи, крунисао брата Стефана као првовенчаног српског краља. Два пута 1229. и 1234. године, по силаску са архиепископског трона, путовао је у Свету Земљу. Као путник се и упокојио, у Трнову у Бугарској у време цара Асена, на Богојављење 1236. Тело му је у манастир Милешеву пренео краљ Владислав. Мошти Светог Саве спаљене су на Врачару, 1595. године, као покушај сламања бунтовног српског духа. Од реликвија пламену је избегла само рука Светога која се чува у манастиру Свете Тројице Пљеваљске и, како се верује, прст у поседу Бугарске цркве.

Непроцењиво наслеђе које је Свети Отац оставио лежи у вредностима, уједно и особинама, помоћу којих је изградио своје непроцењиво дело: миротворство - помиритељско деловање како у Србији, тако и на Балкану, затим космополитизам – који је показао као истински грађанин света у којем „нема Грка ни Јеврејина“. Показао је посебно умеће спајања неспојивог, као истински куриозитет православног духа, богочовечанско и-и; и практична делатност и висока духовност, и аскетизам и брига о свакодневном, и прошлост и будућност, и традиција и модернизам, и Исток и Запад, и земаљско и небеско, и национално и космополитско...

Српска православна црква прославља га 27/14. јануара, док се спаљивање моштију помиње 27/14. маја.