Петар Маринковић

Берлин

Рођен 18. 05. 1946. у Шапцу, од мајке Милке и оца Стевана.

По занимању је алатничар.

Године 1969. одлази у Немачку, а 1985. оснива сопствено предузеће за израду делова за вентилацију и клима уређаја.

Живи у Берлину, са својом Љубицом и ћеркама Катјом и Јеленом.

Вишегодишњи је члан Управног одбора Српске православне црквене општине Берлин.

Добитник је грамате за очување културне баштине СПЦ и захвалнице Епархије Шабачке за помоћ у градњи Манастира Светог Николаја Српског (Сокоград). Редовно посећује Свету Гору, а три пута је био на поклоничком путовању у Светој Земљи.

Милош Стефановић

Берлин

Рођен  1957.  у Београду.

Живи у Берлину,  Немачка.

Завршио економски факултет,  докторирао банкарство.  Директор банке у Потсдаму, Немачка.

У браку је 30 година, има троје деце – два сина и ћерку.

Потпредседник Црквеног одбора Црквене општине Берлин.

Потпредседник  Епархијског управног одбора Епархије Средњоевропске.

Драган Митровски

Берлин

Рођен 14.10.1961. год. у Београду, од оца Димка и мајке Зорке. У Берлину живи од детињства, од своје девете године.

После завршених 4 семестара на Техничком универзитету у Берлину - одсек ваздухопловна и свемирска техника, напушта студије да би се бавио предузетништвом. Активан је као инвеститор на тржишту некретнина, такође у области угоститељства. У свом  радном веку који траје више од тридесет година, основао је више фирми и ланаца традиционалних ресторана и кафетерија. Пионир је фаст-фуд франшиза у Немачкој.  

Ожењен је Љиљаном, рођеном Михајловић, са којом у 32 године дугом браку подиже четворо деце - Мају, Марка, Кристину и Маријану.

Члан је  Епархијског  управног одбора Епархије Средњоевропске. Више од 20 год председава Црквеном општином Берлин.

Драган Секулић

протојереј

Берлин

Рођен је 26. јуна 1958. године у Јошеви код Лознице, од родитеља Милана и мајке Зорке рођ. Алимпић. Основну школу завршио је у родном крају, у подножју планине Цер, а Богословију Светога Саве - у Београду, 1978. године. У чин ђакона и свештеника рукоположен је 12. и 16. августа 1981. године од блаженопочившег епископа шабачко-ваљевског Јована. Од рукоположења па до краја 1989. године био парох у Ваљевској Мионици. Од 1. јануара 1990. године парох је у Берлину. У браку са Славицом рођ. Животић има четворо деце  - Симеона, Стефана, Марију и Емилију.

У раду на организовању црквеног живота у Берлину,   уз помоћ верног народа основао  два српска православна храма, два црквена хора и две српске допунске школе при храмовима. Организовао многе духовне и културне догађаје у Берлину у којима су учествовале значајне личности из отаџбине и света. Извео мноштво добротворних акција са народом, посебно у време грађанског рата у отаџбини и бобмардовања Србије. Организовао поклоничка путовања у Свету Земљу и Свету Гору. По његовој идеји, а у продукцији Црквене општине Берлин и режији ђакона Ненада Илића, 2004. године снимљен је успели целовечерњи документарни филм «Свети Николај Српски», као прво филмско житије једног православног светитеља.

У јесен 2012. године, одговарајући на жеље многобројних Срба из матице и дијаспоре ђакон Ненад Илић и  протојереј Драган Секулић  поставили су основе пројекта снимања играног филма о Светом Сави (под радним називом ОТАЦ).

Жарко  Марковић

Берлин

Рођен у селу Озрену код Такова, 10.03.1939. године, од родитеља Јездимира и Десимирке, рођене Сретеновић.

Основну школу завршио у Озрену, а занатску школу – столарски смер, у Горњем Бранетићу. Оженио се 1970. Љиљаном Милошевић из села Бершића.  Имају двоје деце - Снежану и Мирјану, и четворо унучади - Викторију, Николу, Емилију и Наталију.

У Немачку дошао 1966. године. Као врсни столар радио је у више фирми. Годинама је ангажован у Српској православној црквеној општини Берлин, у више мандата био је члан Црквеноопштинског савета и Управног одбора. Као искусни столар помагао је редовно својим умећем Цркву у Берлину. Поклоник је Свете Горе. Жарко, сада пензионер, живи на релацији Берлин - Горњи Милановац.

Велибор  Добрић

Берлин

Рођен 12.03.1948. године од родитеља Апостола и мајке Тодоре, рођ. Луковић у селу Врановице у Рашкој области.

Породица се 1956. пресељава у Нови Пазар, где Велибор завршава Основну школу, а онда и занат на Радничком Универзитету Нови Пазар, поставши квалификовани бравар.

Радио је једно време у Текстилном Комбинату Рашка, да би  1971. отишао за Немачку, у Западни Берлин, где ради у више фирми: Шиндлер, Засен и Швајсер, Берлинер Зајл Фабрик. Од 2011. године ужива старачку пензију.

Са супругом Вучицом има двоје деце, Соњу и Сашу, а од њих петоро унучади:  Милоша, Вељка, Милену, Константина и Павла.

Веома је ангажован у раду Српске православне цркве у Берлину. Идејни је творац удружења берлинских Срба - Српског друштва Берлин, чији је председник био дуги низ година. Истакао се у хуманитарном раду, посебно у време грађанског рата на простору бивше Југославије. Важи за човека који врло радо помаже људима и установама у невољи.

Поклоник је Свете Земље и Свете Горе.

Стаменко Шушак

Нови Сад

Prof. dr sci. med. Стаменко С. Шушак, рођен је 27. Фебруара 1969. Године у Прњавору (БиХ, СФРЈ), где је завршио основну школу и гимназију. Средњу музичку школу – одсек гитаре - похађао је у Бања Луци. Дипломирао 1994. године као студент генерације на Медицинском факултету у Новом Саду, где је и магистрирао и докторира (2005). Специјализирао најпре општу хирургију, а затим и кардиоваскуларну хирургију на најпрестижнијој европској кардиохируршкој установи, Немачком центру за срце у Берлину.

Запослен је од 1998. на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској каменици. Професор је кардиохиругије, медицинске етике и палијативне медицине на медицинском факултету у Новом Саду, гостујући професор на катедрама за мисиологију и пастирску психологију Богословског факултета у Београду, професор на Факултету здравствених наука на Паневропском универзитету „Апеирон“ у Бања Луци, а од 2013. ангажован је као кардиоваскуларни хирург и професор у Интернационалном центру за кардиоваскуларне болести на MC Medicor, у Изоли, Словенија. Извео око 4000 операција на отвореном срцу. Аутор је више стручних публикација и преко 100 радова публикованих у стручним часописима. Члан је више професионалних удружења у земљи и иностранству.

Члан је Управног одбора Епархијског савета Епархије Бачке, Свеправославног биоетичког комитета Васељенске Патријаршије, и Биоетичког комитета Светог Архијерејског Синода СПЦ.

Говори течно немачки, енглески, грчки и руски. Живи у Новом Саду, ожењен је и има четири ћерке.

Обрад  Гођевац

Берлин

Рођен 29.08.1945. г. у селу Пријездићу код Ваљева, од оца Ранка и мајке Катарине, рођ. Костадиновић. Прва четири разреда Основне школе завршио  у родном селу, а остала четири у Драчићу. Диплому саобраћајног техничара стекао је у Саобраћајној техничкој школи у Земуну.

У Немачку – у Западни Берлин дошао 1970. године. Радио у следећим фирмама: Шиндлер, Екарт и Фолксволбунд. Од  2011. године ужива старачку пензију.

У браку са Јеленом, рођ. Филиповић живи 43 године. Има сина Горана и ћерку Јасмину и троје унучади: Катарину, Кристијану и Јована.

Годинама учествује у раду Српске православне цркве у Берлину. Био је члан Управног одбора и Савета Црквене општине Берлин. Залаже се за очување идентитета Срба у Берлину. Учесник је многих добротворних акција, и велики добротвор продукције документарног филма «Свети Николај Српски». Редовно посећује отаџбину Србију, посебно родни ваљевски крај.

Зоран  Кнежевић

Берлин

Рођен 13.08.1965. г. у Винковцима од оца Михаила и мајке Савете, рођ. Лалић. Основну и Средњу техничку школу завршио је у Винковцима.

Од 1988. године живи и ради у Берлину. Води сопствену фирму за постављање скела.

У браку са Снежаном рођ. Драгић, има два сина – Бориса и Стефана, и две унуке - Анђелину и Анастасију.

Поклоник је Свете Земље и Свете Горе. Веома је ангажован, заједно са породицом, у животу Српске православне цркве у Берлину. Учесник је многих добротворних акција.

Горан Симић

Берлин

Рођен 28.марта 1966. године у Варварину од оца Слободана и мајке Јованке.

Основну школу завшио у Варварину, а Средњу пољопривредну школу у Рековцу.

У Берлину живи од 1989. године и води своју Грађевинску фирму.

Живи у браку са Слађаном, а венчани су од стране владике Порфирија.

Веома активан у црквеном животу у Берлину. Годинама је члан Управног одбора Црквене општине Берлин.

Редовно посећује Свету Гору. Са супругом се поклонио и највећим светињама Свете Земље.

Учесник је многих добротворних акција.

Ђакон др Петар Дабић

Београд

Ђакон Mrsci. med. Dr Петар В. Дабић, специјалиста интерне медицине -кардиолог , рођен је 05. Јуна 1971.године у Београду,од оца Војислава и мајке Радмиле, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао 1996 године на Медицинском факултету у Београду где је завршио и специјализацију интерне медицине (2002), затим ужу специјализацију из кардиологије (2010) и потом одбранио магистарску тезу и з кардиологије (2013).

Од 1996 године запослен је на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње у Београду. 2005 године провео је годину дана на fellowship-у из ехокардиографије у Милану,Италија на Институту Сан Донато радећи са професорком Маризом Ди Донато.

Члан је више професионалних удружења у земљи и иностранству, међу којима је и Посебни одбор за медицинску етику Регионалне лекарске коморе Београда.

Са благословом Његове Светости блаженопочившег Патрјарха Павла, 2008 године, рукоположен је за ђакона Цркве Св. ВеликомученикаТрифуна на Топчидерском гробљу у Београду , где уз протојереја о. Дејана Дејановића и јереја о.Василија Војводића, служи и данас.

Члан је Свеправославног биоетичког комитета при Васељенској Патријаршији, и Биоетичког комитета Светог Архијерејског Синода СПЦ.

Говори течно енглески, руски, и служи се италијанским језиком. Живи у Београду са супругом Сандром.

Зоран Манасијевић

Београд

Рођен 28. 12. 1968 у Врању од оца Николе и мајке Драгиње.

Дипломирао на Електотехничком факултету у Београду 1994. године, смер енергетика.  Осамнаест година дуго радно искуство  стицао у  неколико државних и приватних предузећа - у Саобраћајном институту ЦИП, Електропривреди Србије, ЕЛЕМ&EЛГО-у, Оником-у, и др. -  на пословима пројектанта, извођача радова, надзора, као и на пословима организационог типа.

Дужи низ година био је члан Црквеног одбора Храма Св. Јована Владимира у Београду. Сада припада литургијској заједници при Храму Светог Саве у Београду. Члан је Економског савета Српске Патријаршије. Одликован орденом Св. Саве II степена. Одликовање му уручио Патријарх српски г-дин Иринеј.

Редовно посећује Свету Гору, 2-3 пута годишње.

Објавио књигу поука по Светом Писму под насловом „Потомцима на дар“. 

Председник УО ОК Црвена Звезда из Београда.

У браку је, од 1996. године, са Дејаном (рођеном Ивезић), са којом подиже четворо деце: Павла (1998), Драгу (2001), Милу (2003), Анђелију (2008).

Момир Вулиновић

Берлин