Путокази

Тешко је човека наћи, а лако познати.

Петар II Петровић Његош (1813 —1851) био је један од највећих српских песника, владар Црне Горе и владика. Његошево најславније дело „Горски вијенац“ у Бечу је оцењено као „манускрипт генијалног творца“. Друга његова важна дела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.

Марко Миљанов (1833-1901), књижевник, војсковођа и војвода из Црне Горе, јединствен је по томе што је научио да пише тек у шестој деценији живота, али га то није спречило да се у историју српске књижевности упише јединственим делом Примјери чојства и јунаштва.

Јован Цвијић (1865-1927) оснивач географске науке у Србији. Најпознатији по својим антропогеографским истраживањима Балкана. Био је председник Српске краљевске академије. Осим у Београду, предавао и на Сорбони. Почасни доктор и члан академија у више земаља по свету.

Јован Дучић (1871-1943) Рођен у околини Требиња у Херцеговини, умро у емиграцији у САД. Водећи српски песник свог раздобља. Академик. Од 1912. до 1941.  с мањим прекидима, у дипломатској служби. Осим песама писао есеје, афористику, путописе.

Милош Црњански (1893  — 1977 ) српски књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе XX века. После Другог светског рата дуго живео у емиграцији. Велики песник, приповедач, романсијер и публициста.

Бранислав Нушић (1864 — 1938) српски књижевник, комедиограф (можда и најбољи познавалац српских карактера у свој њиховој разноликости), писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији, и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата.

Преподобни Јустин Ћелијски

Родио се и упокојио на Благовести (Врање 1894. - Манастир Ћелије код Ваљева 1979. ). Велики српски теолог, после другог светског рата протеран од комунистичких власти  са Београдског универзитета, живео изолован у Манастиру Ћелије, пишући бројне књиге (Философске урвине, Догматика православне цркве, Житија Светих у 12 томова...)  и васпитавајући духовну децу од којих су многи постали епископи.  Канонизован у ред светитеља 2010. године.

Слободан Јовановић (1869-1958) теоретичар права и политике, историчар, есејиста и критичар, универзитетски професор у Београду, писац ненадмашног стила. Председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба и председник краљевске владе у избеглиштву. Умро у Лондону.

МомирНиколић, адвокат, завршио Правни факултет у Паризу. Бавио се адвокатуром у Београду. Уређивао је листове “Београд”(1929), “Политички гласник”… аутор је чувене књиге “Грађанинов врт”.