МомирНиколић, адвокат, завршио Правни факултет у Паризу. Бавио се адвокатуром у Београду. Уређивао је листове “Београд”(1929), “Политички гласник”… аутор је чувене књиге “Грађанинов врт”.
Већина људи живи као да неће никада умрети, а оне који се спремају за смрт, човечанство назива херојима, мудрацима или свецима.
Рђав поредак се може срушити и у име заблуде, али се добар ствара само на истини.
Не треба се зауставити на људима који претстављају један поредак, све зло приписивати њиховој рђавој вољи и њиховој неспособности
Нема те силе времена пред којом се грађанин сме приклонити када она значи за јавну ствар расуло, опадање и пропаст, као што нема те силе времена која се у једном народу од будућности не може победити разумом и вољом бољих.
Реакција није друго него враћање једном од ранијих стања. Начелна осуда реакције заснива се дакле на претпоставци да је свако доцније стање боље од сваког ранијег. Ништа међутим не утврђује стварност овог сталног и неминовног напретка. Људи и као појединци и као заједнице могу грешити и често греше, а кад се примети да се пошло погрешним путем , онда све што остаје, то је враћање на прави пут. Како враћање са погрешног на прави пут увек представља напредак, то и реакција може бити напредна. Није напредак оно што се налази напред. Напредак је оно што је боље, без обзира да ли је то боље испред или иза нас.
У историји свако има да се стара о себи, она је чист однос снага, и једна држава којој иде рђаво може кривити друге, али јој неће поћи боље све док не поправи себе, јер кад год трпи, увек постоји нека њена слабост.
Кад год се у расправљању односа између држава потегну идеали, треба одмах отворити четворе очи.
Нема бољега савета од оног римског о спасавању суседа од искушења својом снагом.
Демократски поредак противан је неговању традиција, а јавни живот под њим васпитава грађане не да љубе отаџбину него да мрзе сународнике из друге странке.