Слободан Јовановић (1869-1958) теоретичар права и политике, историчар, есејиста и критичар, универзитетски професор у Београду, писац ненадмашног стила. Председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба и председник краљевске владе у избеглиштву. Умро у Лондону.
Динарска идеологија, њено бунтовништво, њен пркос свету и њено презирање смрти било је добро за херојско доба опасности. За доба тешкоћа потребно је више реализма и самокритике. Посебно, у утакмици с другим етничким групама нама ће бити потребно што више националне дисциплине. Динарски динамизам било је до сада тешко ускладити с каквом било дисциплином. Код динарског типа има јунаштва, али има и самопрецењивања и самоистицања, што га чини несавитљивим и неприлагодљивим. Отуда и његова склоност да све своје неуспехе, па чак и оне за које је сам крив, тумачи неком неправдом. Његов патриотизам иде до потпуног саможртвовања, али није чист од суревњивости и искључивости. У динарским подвизима више је снаге и замаха, него плана и организације. Примери личног јунаштва јесу безбројни, али ни оно што се постигло, не стоји ни у каквој сразмери с утрошеном снагом и поднетим жртвама. То је права “пљачкашка привреда” која се тера с националном енергијом. Од пресудне је важности да ли ће нови нараштаји умети да националну енергију троше с више штедње и рачуна, и да динарски динамизам од личног и хаотичног начине организованом колективном снагом.
Сви они који нагињу брзим и преким мерама, препоручују диктатуру једног народног вођа као најбољи начин за успостављање националне дисциплине. Не може се спорити да је било диктатора који су кратким путем, без правог преваспитања народа заводили ред и дисциплину. Али таква наметнута дисциплина, кад би нестао диктатор, нестајала би и она с њиме. Комунисти су изнашли једну нову врсту диктатуре, - диктатуру не више једног човека, него једне странке. То је једна много трајнија и много методичнија диктатура. Али баш зато она чини људе сувише послушним и убија у њима јавни дух. Друштвену дисциплину она постиже по цену претераног слабљења личне енергије. У нашем случају, при дисциплиновању динарског типа морало би се пазити да се што мање изгуби од личне енергије, у којој лежи његова најбоља снага. Из тога разлога желети је да наша национална дисциплина буде, колико могућно, слободно примљена. Дисциплина под морање да се постићи притиском једне диктатурте. Дисциплина из слободног уверења, која постаје стални састојак националног карактера, може бити само плод целог једног васпитног система.
